|
Boletus aereus -
medvedara, crni vrganj |
 |
Šešir:
prečnika preko 20cm, jastučast, crno-smeđe boje.
Cevčice: u mladosti sasvim bele, kao i pore, zatim
postaju žute i na kraju maslinasto-zelene.
Drška: visoka oko 12cm, debela 8cm, u sredini
najdeblja, crvenkastosmeđe boje bronze (aereus),
sa mrežicom iste ili bele boje, koja je naročito izražena u gornjem delu.
Otisak spora: Maslinasto smeđe boje.
Meso: belo, nepromenljive boje, debelo,
opojnog mirisa i ukusa.
Stanište: hrastove šume južnih, veoma
osunčanih pozicija.
Upotreba: jestiva. |
| |
|
Boletus edulis
Bull.:Fr. - jesenji vrganj, pravi vrganj, medvedara |
 |
Šešir: 5-20(30) cm širok, mesnat,
polukuglast pa raširen, ponekada blago ulegnut, belkasto smeđe boje, čas
svetliji, čas tamniji, redovno svetlijeg ruba, kožica glatka ili sitno
smežurana, nikada nije velurast.
Cevčice: bele
pa žute, a na kraju maslinasto zelenkaste, lako se odvajaju od podnice
šešira; pore su okrugle i sitne. Otisak spora je smeđe-maslinast.
Drška: 5-15 X 2-7 cm, prvo jajolikog
oblika, kasnije valjkasta, često deblja prema dnu, puna, najpre svetlo
smeđa, zatim sve tamnija. Često ima izraženu mrežicu, koja je pri vrhu
bela, dole sve tamnija ili je nema.
Meso: kod mladih tvrdo, uskoro omekša,
ispod kožice svetlo smeđe, inače snežno belo, čak i iznad cevčica; miris
i ukus prijatni.
Stanište: raste leti i u jesen po
listopadnim, ali i jelovim i smrekovim šumama, na osunčanim mestima.
Upotreba: jestiv, odličan, mnogo se
sakuplja za otkup. Može se jesti i sirov u manjoj količini.
Zamena: je moguća sa drugim jestivim
vrganjima. Kod vrganja koji imaju crveno plodište treba biti obazriv
pošto su jedni sirovi otrovni
(Boletus luridus, B.queletii, B.erythropus, B.purpureus, B.torosus),
a neki su inače otrovni kao
Boletus satanas. |
|
|
|
Boletus regius -
kraljevka |
 |
Šešir:
polukuglast u mladosti, kasnije jastučast, prečnika oko
20cm, boje maline.
Cevčice: intenzivno žute boje, završavaju se porama
iste boje.
Drška: visoka 10cm, debela 6cm, žuta, sa
mrežicom iste boje.
Otisak spora: Maslinaste boje.
Meso: žuto, uglavnom nepromenljivo. Tokom
veoma vlažnog perioda može blago u tragovima da pozeleni, kasnije ta mesta
posmeđe. Ukus i miris blagi. |
Stanište: tokom leta
i rane jeseni u listopadnim šumama na južnim pozicijama. Što se ide više ka
severu ili u visinu, sve je ređa.
Upotreba:
jestiva gljiva, ali je treba brati u malim količinama, samo na onim mestima
gde je zaista ima mnogo, jer je zakonom zaštićena. |
|
