|
Camarophyllus pratensis -
vlažna livadarka |
 |
Šešir:
prečnika oko 6cm, narandžaste boje, koja starenjem bledi,
uglavnom ravan, ponekad sa centralnim ispupčenjem.
Listići: iste boje ili malo svetliji, lučno
izvijeni, spuštaju se niz dršku.
Drška: iste boje, visoka 5-6cm, debela do
1,5cm, komorasto šuplja.
Otisak spora: beo.
Meso: beličasto, bez posebnog mirisa i ukusa.
Stanište: brdski i planinski pašnjaci i
livade, u jesen.
Upotreba: jestiva. |
| |
|
Cantharellus cibarius - lisičarka |
 |
Plodno
telo: u obliku je zvrka, žute boje žumanceta.
Prečnik šeširića od 6-10cm, a visina oko 8 cm. Plodište se sastoji iz nabora
i žilica koje se dugo spuštaju niz dršku.
Meso: belo je i veoma kompaktno, mirisa na kajsije,
breskve, šljive ili cimet. Može biti od blagog do veoma ljutog ukusa.
Otisak spora: bele boje.
Stanište: Svi tipovi vlažnih i senovitih
šuma, od nizina do planinskih predela. Najčešca je u bukovim šumama. Javlja
se od kasnog proleća do rane jeseni.
Upotreba: jestiva je i u sasvim sirovom
stanju.
Lekovita gljiva. |
|
|
Catathelasma imperiale -
Golema pečurka |
 |
Šešir:
od 10-15 cm, nekad i veći, dok je mlad poluloptast,
beličast, kasnije otvo-
ren, na sredini blago ulegnut ili ravan, ponekad ispucao sa jako podvijenim
obodom koji je često talasast, tvrd i mesnat, suve kožice. Kod mladih
primeraka vidljivi su ostaci univerzalnog ovoja. Mlade gljive su cele
obavijene univerzalnim ovojem. U starosti posmeđi.
Listići: gusti, prljavo beli, kasnije bledo
žućkasti, spuštaju se niz dršku.
Drška: visoka do 15 cm i prečnika do 3-4 cm, čvrsta, puna, obično
pri dnu sužena, kao zašiljena, duboko ukopana u zemlju, sa dva prstena:
jedan od ostataka univerzalnog ovoja, a drugi od ostataka parcijalnog ovoja. |
Otisak spora: beo.
Meso: tvrdo, čvrsto, belo, ugodnog mirisa na
sveže sečeni krastavac ili brašno.
Stanište: u zimzelenim šumama, od avgusta do
septembra, na krečnom zemljištu u mikorizi sa smrekom i borovima, na kraju
šume, relativno retka.
Upotreba: jestiva. |
|
| Choiromyces meandriformis
(Fr.) Th.:Fr. - svinjski tartuf, vijugavo mesnata
mirisnica |
 |
Plodno telo: Oblika
je uveta ili školjke. Tamno smeđe do crvenkastosmeđe boje. Za drvo je
priraslo minijaturnom drškom. Unutrašnja površina je glatka i žilasto
naborana, spoljna je zrnasto-baršunasta. Struktura je želatinozna i
donekle hrskavičava. Tokom sušnog i vetrovitog vremena se stvrdne, a sa
narednom kišom lako rehidrira. Veličina mu je do 10cm.
Stanište: Mrtve
grane zove (Sambucus nigra),
vrlo retko druga belogorična stabla. Retko na živom drvetu. Javlja se
tokom cele godine nakon jakog kišnog perioda.
Upotreba: jestiva u potpuno sirovom stanju. |
|
|
Clitocybe geotropa -
veliki levak |
 |
Šešir:
prečnika 25cm, u obliku levka sa grbicom u centru.
Bledosmeđe boje.
Listići: beli, spuštaju se niz dršku.
Drška: kijačastog oblika, boje šešira, visine
20cm, debljine 3cm.
Otisak spora: beo.
Meso: belo, žilavo, izrazitog mirisa.
Stanište: Listopadne šume, najčešće hrastovi,
u jesen.
Upotreba: Jestiva dok je mlada, kasnije
postaje gorka. |
|
|
Clitocybe nebularis -
maglenka |
 |
Šešir:
prečnika 18cm, malo udubljen, sa širokim centralnim
ispupčenjem, svetlosiv, prevučen magličastom skramom.
Listići: beli, spuštaju se niz dršku.
Drška: visoka 12cm, debela 4cm, bledosiva.
Otisak spora: beo.
Meso: belo, debelo, specifičnog, izrazitog,
pomalo otužnog mirisa koji potiče od velike količine antibiotika koja se
nalazi u gljivama. |
Stanište: uglavnom u
listopadnim šumama u jesen, često u velikim krugovima.
Upotreba: Jestiva. |
|
|
Clitocybe odora -
anisovka |
 |
Šešir:
prečnika 8cm, u početku ispupčen, kasnije levkasto
udubljen, plavo-zelene boje, starenjem izbledi.
Listići: u
boji šešira, spuštaju se niz dršku.
Drška: visoka oko 5cm, debela 1cm, iste boje.
Otisak spora: beo.
Meso: belo, žilavo, snažnog mirisa na anis.
Stanište: svi tipovi šuma, na tlu, u stelji
od lišća i iglica, u jesen.
Upotreba: jestiva, mada sušenjem ili kuvanjem
gubi sasvim i miris i boju. |
|
|
Coprinus comatus -
beli jarčić, kaluđerka |
 |
Šešir:
u obliku valjka, visina do 20cm, širine 6cm. U mladosti
svetlosmeđe boje. Rastom gljive kožica puca i postaje vidljivo belo meso.
Listići:
gusti, u mladosti beli, zatim dobiju ružičasti ton, nakon koga posive i
lagano se pretvaraju u crno mastilo koje kaplje sve dok se celi šešir ne
razloži.
Drška: visoka i do 40cm, bela nosi tanki
prsten, u sredini cevasto šuplja.
Otisak spora: crn.
Meso: belo, nežno, bez posebnog mirisa,
prijatnog ukusa.
Stanište: livade i proplanci bogati sirovim
humusom.
Upotreba: jestiva dok su joj listići beli. |
|
|
Coprinus micaceus
(Bull.:Fr.) Fr. - žuti jarčić, blistava gnojištarka,
tinjčeva gnoištarka |
 |
Šešir: 2-5 cm širok; lomljiv, okruglast,
pa zvonolik, oker sa okruglastim ljuščicama, rub neravan, radijalno
naboran i posut sitnim svetlijim zrncima.
Listici: gusti, uski, slobodni, belo
sivkasti, kasnije sve tamniji, na kraju kašasto crni. Otisak spora je
čadavo crn.
Drška: 4 -10 h 0,2-0,5 cm, valjkasta,
šuplja, lomljiva, svilenkasto bela.
Meso: X
Stanište: raste u svežnjićima na
različitim zemljištima i trulom drveću, od proleća do jeseni. Nakon duže
suše prve porastu posle kiše. |
|
Upotreba: jestiva,
za čorbe, dok su listici svetli, slabijeg kvaliteta. Izbegavati alkohol dan
pre i dan posle jela.
Zamena: vrlo moguća sa sličnim gnojištarkama,
koje su prilično rasprostranjene. |
|
| Cortinarius
praestans - debelonoga koprenka |
 |
Šešir:
prečnika više od 20cm, vlažnjikav, kestenasto smeđ
sa tragovima niti koprene lila boje. Obod često naboran, podvijen.
Listici: u
mladosti belosivi, kasnije žuto-smeđi.Široki su i gusti.
Drška: robusna,
debela, visoka 15-20cm. Bela i lukovičasto zadebljana u bazi.
Meso: belo,
debelo, čvrsto, u dršci plavičasto, bez mirisa, prijatnog ukusa.
Otisak spora: cimetastosmeđe
boje.
Stanište: belogorične
šume na krečnjackoj podlozi. Javlja se tokom kasne jeseni.
Upotreba: jestiva,
ukusna gljiva. |
|
| Craterellus
cornucopioides - crna truba |
 |
Plodno
telo: oblika je šuplje trube, visoko do
15cm, boje sivo-smeđe do crne. Plodište je sa spoljne strane, uglavnom
je glatko do blago naborano.
Otisak spora: X
Meso: tanko,
žilavo, crno. Sveža gljiva nema poseban miris. Sušenjem dobija
izvanrednu aromu, što je čini dobrom začinskom gljivom.
Stanište: Raste
u busenima u bukovim i hrastovim šumama tokom jeseni.
Upotreba: jestiva
gljiva. |
|
