| Laccaria
laccata - crvenkasta gljivica |
 |
Šešir:
prečnika oko 4cm, ružičastosmeđe boje.
Listići: retki,
iste boje.
Drška: visoka
do 10 cm, iste boje.
Otisak spora: beo.
Meso: tanko,
bez mirisa, crvenkasto.
Stanište: listopadne
šume, u proleće i jesen.
Upotreba: jestiva,
ali neizdašna. |
| |
| Lactarius
salmonicolor - jelova rujnica |
 |
Šešir:
prečnika 15cm, žuto-narandžaste boje sa primesama
ružičaste boje lososovog mesa (salmon). Ima jedva vidljive koncentrične
krugove.
Listići: narandžaste
boje sa prelivima ružičaste boje lososovog mesa.
Mleko: narandžasto,
malo gorko.
Drška: narandžasta,
visoka 8cm, debela 2cm, vrlo brzo postane šuplja, sa tamnijim plitkim
jamicama. |
Otisak
spora: X
Meso: bledo,
više narandžasto ka ivicama, jedva malo oksidiše u bledo zeleno, češće
u boju vina. Miris prijatan, često na sir, ukus gorkast.
Stanište: ispod
evropskih (Abiea spp.)
i američkih (Pseudotsuga spp.)
jela u jesen, naročito voli mahovinu.
Upotreba: jestiva. |
|
| Laetiporus
sulphureus - šumsko pile |
 |
Plodno telo: u
obliku velikih lepezastih ploča koje rastu jedna iznad druge. Mogu biti
dugačke 50cm i široke 25cm. Debljina pojedine ploče oko 3-4cm. Izrazito
je žive žuto-narandžaste boje. Plodište se sastoji iz sitnih cevčica sa
malenim otvorima. Boja mu je limun žuta. U mladosti je meko i orošeno
bistrim kapljicama vode. Starenjem se suši i postaje žilavo. Meso je belo
izrazitog mirisa. Ukus nakiseo.
Stanište: nalazimo
ga u vlažnim listopadnim šumama, najčešće u blizini potoka i reka.
Parazitira različito drveće, a najčešće vrbu, topolu, šljivu i hrast.
Upotreba: jestiva,
dobro termički obrađena. |
|
| Leccinum
aurantiacum - turčin |
 |
Šešir: srednje
crveno-narandžaste boje, jastučast, prečnika preko 20cm.
Cevčice: bele
boje, kao i pore, zatim posive, pa posmeđe.
Drška: visoka
15cm, debela 3cm, bela, u bazi plavičasto-zelenkasta. Celom dužinom
posuta sitnim zrncima koja vremenom dobiju crnu boju.
Otisak spora: X
Meso: belo,
menja boju, na kraju sasvim pocrni. Tanje nego kod vrganja, prijatnog
mirisa i ukusa, u dršci žilavo. |
Stanište:
ispod evropskih (Abiea
spp.) i američkih (Pseudotsuga
spp.) jela u jesen, naročito voli mahovinu.
Upotreba: jestiva. |
|
| Leccinum
duriusculum (Schulzer) Singer - topolov ded |
 |
Šešir:
prečnika 5-15 cm, polukuglast, kasnije se otvori,
pravilan, suv, sivo smeđe boje, koja malo prelazi u crvenkastu.
Cevčice: sivkasto-bele,
zatim sivo-smeđe, kraće uz dršku; pore su okrugle i sitne. Otisak spora
je sivo-smeđ.
Drška: 6-15
X 2-5 cm, tvrda, cilindrična, prema dole deblja, prekrivena belim,
kasnije smeđasto-crnim čehama.
Meso: belo,
na prerezu crveni, pa zatim postaje zeleno ljubičasto, na kraju gotovo
crno, miris slab, ukus slatkast.
Stanište: raste
isključivo ispod topola, leti i u jesen.
Upotreba: jestiv,
izvrsnog ukusa.
Zamena: moguća
sa sličnim dedovima, koje najlakše |
|
| Leccinum
versipelle - brezov turčin |
 |
Šešir:
prečnika je oko 15cm, jastučast, boje cigle, gladak.
Kožica prelazi ivicu šešira.
Cevčice: u
početku su žućkasto-sivkaste, zatim smeđe sive. Pore u mladosti krem,
zatim u boji cevčica.
Drška: može
biti visoka i do 18cm, debela oko 5cm, krem boje. Posuta je sitnim zrncima
crvenkasto-smeđe boje koja ubrzo postaju crna.
Otisak spora: maslinaste
boje.
Meso: bele
boje, na preseku postaje purpurno sivo, zatim ljubičasto crveno i na
kraju sasvim pocrni.
Stanište: isključivo
ispod breza u jesen. |
| Upotreba:
jestiv |
|
